Veza na daljinu

Sve to počne sa zaljubljivanjem preko Facebook-a. Dodavanjem i prihvatanjem prijatelja, i onda dolazi do upoznavanja, pričanja. Sve je ostalo drugo, pričate po cijele dane, nekad i opsujete, šalite se sa njom, pitate je za Skype, dodjete na Skype, pričate i u jednom trenutku se zaljubite  jedno u  drugo, vi u jednom gradu , a ona u drugom. Nemate onda pravila, nemate ništa, možete je prevariti koliko god hoćete puta kako narod kaže. Ali samo oni najizdržljiviji uspijevaju u vezama na daljinu, vaši je prijatelji dodaju ako je javna veza i pričaju gluposti. Imao sam isti slučaj. Djevojka u Austriji a ja u Sarajevu, svaki dan smo komunicirali, pričali preko Skype, volili se skoro najviše. Ustanem ujutro napravim si kavu, pomislim na nju, pozovem je telefonom na minutu samo da je čujem makar poziv stajao cijene. Imala je tako mekan glas i to mi se kod nje najviše sviđalo, bila je predobra osoba. Nisam mogao zamisliti trenutak kada bih stajao ispred nje i pričao, kada bih je dodirnuo rukom po licu te poljubio tako da se ne bi snašla u tom poljubcu, to je tako slatko. Zagrlio bih je najviše koliko mogu. Ali dolazi do problema, ne javlja mi se već par dana, zabrinuo sam se, svakih sat vremena sam je zvao ali isključen joj je bio mobitel, prokleta sekretarica koja govori da ostavim poruku! Svaki trenutak sam pomislio šta je bilo, je li doživila neku nesreću, da se nije naljutila na mene, da joj nije možda neko slagao da sam je prevario, jednostavno mi se od tad srušio svijet. Nisam znao šta ću, od tolike ljubavi , govorio sam sebi svaki dan: “Ma javit će se ona, javiti”. Ali ništa od toga. Kasnije me doda njena prijateljica i kaže mi da prenosi Ninine riječi: “Nisam htjela da se ovo desi. Jednostavno sam srela ljubav svog života, neku čudnu ljubav, još jaču I dražu. Nisam ti sama mogla reći znam da bi reagirao sa bijesom. Sa utekom na čelu, tako je Antone  Bog želio!”