Ispričat ću vam jednu priču kad sam bio u osnovnoj školi,
bila je zima, pođoh u treći osnovne kod učiteljice, padao je snijeg, sva djeca
su se vani igrali naravno i ja sam skupa sa njima dok nije prošla pored mene
jedna djevojka, plave kose, plavih okica , bila je kao lutka, ja kao smotan,
blejio sam u nju dok je prolazila pored mene, zaljubio sam se istog trenutka i
odmah sam sebi rekao da će biti moja. Tako mi na velikom odmoru, bila pauza, ja
sa prijateljima a ona stoji u redu da nas učitelji puste u razrede, tako stanem
sam u red a ona dođe stane pored mene, opet kao smotan okrenem glavu i nisam je
uopće gledao, skroz sam se izgubio, srce mi je lupalo tako brzo da sam mislio
da će mi puknuti, znao sam da je želim, da je ona ta djevojka za mene, da je
ona ta prava za mene! Nakon tjedan dana, mi se sprijateljimo, družili smo se
pomalo, pozdravljali, nije bilo nikakvih drugih priča dok mi nije jedan dan dok
sam pisao zadaću pozvonio neko na vrata, odem vidjeti tko je , kad imam šta da
vidim, neka njena prijateljica me zove vani, obučem čizme, skafander, kad sam
izašao vidio sam nju opet ista situacija, sjedi na sankama te govori : „Hoćemo
na ono brdo?“ . Šutio sam prvo pet sekundi da vidim kome govori pa sam
odgovorio da hoćemo, a meni srce ne može biti veće, cijeli dan smo ostali vani
zabavljajući se i igrajući se, šalili i mnogo stvari koje smo radili. Kad sam
se vratio kući dobio sam batine ali sam ih i zaslužio bome mi je bilo i lijepo.
Sutradan smo postali „par“ ili kako narod kaže „u vezi“ . Kad sam je vidio i
pogledao znao sam da je ona ta koju ja želim!
