Bili su to hladni decembarksi dani.
Isao sam sa drugovima ka skoli, nisam ni slutio da cu da naidjem na savrsenu
devojku.Sasvim slucajno grupa devojaka je lagano prilazila ka nama, odmah sam
ugledao jednu zlatokosu devojku koja je imala na sebi beli dzemper.Odmah mi se
svidela, ali na prvi pogled izgleda da se ja njoj nisam svideo, ali ipak prisla
mi je i pricali smo nesto vezano za skolu. Pricali smo jedno petnaest minuta ,
iz tog razgovora sa njom zakljucio sam da je ona veoma dobra osoba , da mi
odgovara, prosto savrsena.Bio je odmor u skoli, izasao sam da kupim nesto da
jedem, kad sam se vratio u ucionici zatekao sam na klupi neki papiric, zapitao
sam se sta bi moglo da bude.Pogledao sam taj papiric, pisao je broj telefona i
ime te sevrsene devojke.Prosto sam se naso u cudu, nisam ocekivao ovo.Sutradan se
pocnemo dopisivati putem poruka. Posle dva - tri dana dogovorimo se da idemo u
kafic. Tako je i bilo, odemo mi zajedno narucimo pice i pocnemo otvoreno
razgovarati.U prvom trenutku sam se uplasio za svoje zdravlje, srce mi je
lupalo od velikog uzbudjenja, ali nekako sam se suzdrzavao.Pricali smo bas
otvoreno , kad u jednom trenutku ona meni prizna da je zaljubljena u mene ,
iznenadio sam se, ali ipak sam bio hladnokrvan da ne bi ona to primetila.Posle
nekoliko dana smuvali smo se, bio sam najsrecniji covek na svetu, mislio sam da
je to savrsenstvo. Kako je vreme prolazilo sve sam se vise vezivao za njom, zavoleo
sam je, a i ona mene.Mislio sam da mogu
sa njom bilo kuda, da mogu da zivim zajedno s njom, da zelim porodicu sa
njom.Zabavljali smo se godinu i nekoliko meseci, mogu da kazem da mi se nekako
uvukla u srce, prosto nisam mogao da zamislim dan bez nje. Odlucio sam da je
zaprosim, jer prosto ne mogu bez nje. Uradio sam to, zaprosio sam moju slatku
devojcicu, stidno je pristala na moju ponudu, tad sam se uverio da je to ono
sto sam uvek sanjao, da je to moja savrsena devojka.
