Samoća ubija

Sve je počelo prije 2 mjeseca. Bila je to zima, vani je sniježilo i bilo je dosta hladno. Moj brat je za dva tjedna trebao imati rođendansku večeru na kojoj bi se trebala okupiti cijela obitelj. Za mene je ta večera trebala biti neugodna, zato što je moj brat već bio oženjen i imao je dvoje djece, dok ja nisam imao nikoga. Pošto mu se rođendan približivao, tražio sam po gradu koji poklon da mu kupim, nije bilo teško zato što sam ga jako dobro poznavao, te sam mu kupio jedan prilagođeni, ali opet ne toliko skup poklon. Sve je bilo super do idućeg dana, kada sam razgovarao sa njegovom ženom koja je rekla da je kupila isti poklon koji sam mu i ja kupio. Tako sam popustio i tražio sam novi poklon. Lutajući po gradskim dućanima došao sam u jedan mali dućan sa starinskim stvarima te se nisam mogao odlučiti šta da kupim. Nakon dugog razgledanja sa leđa mi je prišla prodavačica i upitala me:  'Mogu li vam pomoći?'. Taj glas mi je odzvanjao u glavi toliko da sam mislio sa mi se pričinjava. Nakon što je ponovila, okrenuo sam se i ugledao ju. Bila je prelijepa. Smeđa kosa, nije bila dugačka, ali ni kratka, plave, sjajne oči, fenomenalna figura tijela - jednostavno nešto prelijepo. Stao sam i gledao ju jedan dulji period, mislila je da sam lud, ali i bio sam, za njom. Rekao sam joj da tražim poklon za bratov rođendan, te mi je pokazala nekoliko stvari, ali nisam ni gledao stvari koje mi je pokazivala, nego sam gledao nju. Rekao sam da ona izabere jedan, te kad je izabrala rekao sam joj da ima jako dobar ukus. Otišao sam kući i zapakirao poklon. Idućeg dana došao sam opet u dućan, ali nije bilo nje. Bila je jedna gospođa koja je tu radila. Pitao sam je za djevojku koja je jučer u to doba radila. Prvo je bila sumnjičava, zato što me nije nikad u životu vidjela, ali kad sam joj rekao svoje osjećaje te da joj trebam to reći, rekla mi je njezinu adresu. Kada sam došao do nje, kucao sam na vrata, i otvorio je jedan gospodin, otprilike njezinih godina. Zanijemio sam i rekao da sam pogriješio stan te otišao kući. Dva dana kasnije sam je sreo na ulici. Točnije sudarili smo se dok sam izlazio iz kafića. Pitala me jesam li onaj koji je bio u dućanu tog dana, te smo polako ćaskali. Dogovorili smo se za sutrašnju kavu ujutro. Sutradan ujutro probudio sam se jako rano, te sam se spremao cijelo jutro. Našli smo se u kafiću i pitao sam ju ima li dečka ili nekoga, rekla je da nema. Spomenula je da joj je brat došao u posjetu, na što sam se osmjehnuo. Dogovorili smo večeru tog istog dana, trebao sam je pokupiti i dovesti kod kuće. Na večeri sam joj rekao kako sam zaljubljen u nju od onog dana kad sam je vidio, te da sam bio kod njezinog stana i vidio sam joj brata, te sam pomislio da joj je to dečko. Pitao sam je dali ona isto osjeća, njen odgovor je bio potvrdan. Nešto manje od dva tjedna nakon toga zajedno smo išli na obiteljsku večeru kod brata. Tada se prvi puta upoznala sa nekime iz moje obitelji, te su oni saznali da ipak nisam sam.