Da se ne lažemo, ja sam čovek zaljubljive prirode. Imam loše pamćenje, a ni matematika mi nije jaca strana. Čak mi toliko loše ide, da još uvek brojim na prste. A sada kada bih morao da još i nabrajam sve svoje simpatije i ljubavi, ne bih ni izuven mogao da izračunam. No, pored onih prolaznih, bilo je i onih koje sam vise noći sanjao i čijih se imena sećam rado, bar donekle.
Volim lepe žene, a još i kada su Imalo manje pametneee...! Savršen spoj. Bar sam tako mislio, nekada.
Niko ne utiče na svoj izgled. Svi smo mi različiti, a u stvari isti. Čak ni ja nisam, za veliko čudo, lep svima. Drago mi je što sam ranije to shvatio, jer je lepota prolazna stvar. Lik je samo ljuštura ispod koje se kriju ili čađ ili belo zlato. Zato gledaj kroz zid na putu ka sreći.
Sanja -stidljiva, uredna, vredna...ali najpametnija devojka koju dam ikada sreo. Zlatna kosa koja se u raznim loknicama spuštala niz leđa. Nosila je naočare. Takozvana školska štreberka koja se šetala samo od vrata kuće do vrata automobila, odbačena od strane svih ženskih grupica, sama za sebe. Mnogi nisu ni znali da uči sa njima, a mene je prosto zaslepela svojom inteligencijom i onim što sam video ispod tih siski i naočara. Pokušao sam da joj se udvaram, možda sam joj se čak i malo sviđao, ali ona je ostala hladnokrvna zbog mog, svima poznatog, opisa ženske. Navodno, kod nje ne prolaze zavodnici koji šetaju svaku a pritom ne poštuju žene. I tako sam počeo ozbiljno da shvatam njeno mišljenje kad se ona, na moju nesreću, odselila baš kada sam se ja počeo menjati.... Bestraga!
Odmah posle nje, kada sam baš počeo da razmatram povratak nekadašnjem ponašanju, u ulicu se doselila stara drugarica, ili bolje reći "ne-drugarica", iz vrtića. Nisam mogao da je prepoznam! Poslednji put sam je video bilo je u petom razredu, kada sam je ismejavao pred društvom da bih ispao faca i privukao pažnju, dotadašnje simpatije. Sećam se da smo se u vrtiću svađali oko svih sitnica, a ja sam uvek započinjao.
Još u vrtiću mi je izjavila ljubav i ja sam osećao dosta čudno i zbunjeno, pa sam se ponašao kao kreten prema njoj da bih joj se smučio. A sada, ona je prelepa! Priznao sam. Ali ona se sećala svega. Oprostila mi je sve, alj nije zaboravila. Pa mi je na najprikateljskiji nacin dala korpu.
Anđela .... Anđela je lepa kao anđeo. Još pametna, smešna, fina, dobra... Prosto je divna! Nikako je više ne bih mogao opisati. Prosto odiše nežnošću. Baš suprotno od mene. Divim se njenoj pojavi. Stvarno mi se sviđa, ali ne usuđujem se da nešto pokušam. Ona ne zaslužuje mene, ili tačnije ja nju. Ne zelim da i nju povredim ili uvredim na neki način. A i ona ima njenog Srđana, za koga svi znaju. Ispao bih baš glup kada bih se sada još i ja mešao. Valjda će se malo oladiti od njega, e onda ću ja tu uskočiti da je tešim i tako to.
Teško je kada si zaljubljen, počneš da razmišljaš o raznim stvarima. Za sada, manuću se tog posla. Još je rano da ja koristim moje klikere. Mnogo je lepše ne misliti ni o čemu i uživati u svakom trenutku kratke mladosti. Ali ipak, lepo je voleti ...
