Od simpatije do prijatelja

Danas ću se opet vratiti u daleku prošlost moje ljubavi.Kada sam krenuo u predškolu sa šest ipo godina,nisam znao ama baš ništa o životu niti što je ljubav ili bilo što slično tome.Došao sam u ustanovu predškole i tamo sam vidio mnogo ljudi i djece koja će samnom ići u osnovnu školu.Iskreno ja sam se osnovne škole bojao jer nisam znao kakve prijatelje ću dobiti u razredu,da li je osnovna škola teška i da li ću  ja sve uspjeti naučiti.Završio sam predškolu bez ikakvih problema i nakon tjedan dana smo morali prvi dan doći u osnovnu školu.Prvi dan škole sam išao s roditeljima da naučim put do škole, kada smo stigli do škole vidio sam jako puno djece i roditelja koji su ih dopratili.Mene je bilo jako sram,samo sam stajao i čekao da dođe moja razrednica i prozove razred da se znamo orijentirati po učionicama.Kada je stigla rekla nam je gdje da idemo i mi smo tamo išli.Ušao sam u razred i svi ti nepoznati pogledi su gledali smo mene,užasno me je bilo sram, ali kako sam gledao sve u razredu došao sam do jedne djevojčice i nisam više gledao dalje po razredu nego mi je pogled zastao na njoj i nisam više mogao skidati pogled s nje.Ja sam toga dana skužio što je to ljubav na prvi pogled, djevojčica je bila savršeno ljepa.Nakon završetka nastave kući sam se uputio sa prijateljem kojeg sam upoznao nekoliko dana prije početka škole. Na putu do kuće prijatelju sam ispričao da mi se jako sviđa i rekao mi je da je idemo pratiti do kuće.Ona je primjetila da je mi pratimo ali je mislila da ćemo joj nešto loše  napraviti i počela je trčati.Kada je stigla do svoje kuće tamo su bili dečki iz njezinog kvarta i pitali je što je bilo.Ona im je sve objasnila i dečki su dotrčali do nas i htjeli nas tući,mi naravno nismo rekli istinu nego smo rekli da se djevojčica sama preplašila jer smo hodali iza nje.Nakon par dana u školi smo počeli razgovarati ali to je bio 1. razred osnovne škole tako da još nitko nije znao ništa o ljubavi pa se nismo time previše zamarali.Ali u 2. razredu je već bila drugačija situacija,primjetio sam da se i ona sve više i više zanima za mene, ja sam bio jako sretan kada sam to primjetio.Ona inače živi dva tri bloka pored mene tako da smo mi mogli i izlaziti van zajedno, ali nismo izlazili jer nas roditelji tako mlade nisu puštali same van.Kako smo odrastali tako smo se sve više i više udaljavali i sada smo si samo jako dobri prijatelji i možemo jedno drugome reći sve što nas smeta kod nekog.