Sve se nekako desilo spontano, bio je vikend,“ izlazni dani“,
subota i nedjelja, a mi mladi, željni izlazaka, provoda, raskoši i svega toga
što ide uz to. Ona je tih dana bila onako prehlađena, mnogo je kašljala,
pogotovo navečer, pa smo ostajali budni do dugo u noć, pričajući jer joj kašalj
nije dopuštao da oka sklopi po cijelu noć. Ona je tu subotu popodne navaljivala
da izađemo navečer, nije prestajala, a ja baš i nisam bio za to, nisam bio
nešto ekstra raspoložen, nije mi se dalo, a niti zbog nje, jer je bila
osjetljiva, grlo joj je bilo slabo, i u svom onom dimu u klubu ne bi joj bilo
dobro, razmišljao sam. Ljutila se cijeli dan, spusti mi slušalicu, pa zove
nakon tridesetak minuta i sve tako u nedogled. Na kraju sam i pristao. Prije
izlaska sam s frendovima otišao na piće u obližnji kafić, piće za pićem, dugo
smo ostali, a ja kako inače ne pijem, kroz par piva me uhvatilo. Otišao sam po
nju oko dvadeset tri sata i odmah smo otišli do kluba. Onako polupijan nisam se
mogao kontrolirati, nisam gledao nikoga, plesao sam, skakao, a njoj to izgleda
nije odgovaralo, nešto smo se zakačili, a ja sam počeo da dramim, ona se
spustila onako, bila je jako plašljiva a ja ni u najmanju ruku nisam htio da je
preplašim, zašto bih je plašio kada je volim. Pretjerao sam, shvatio sam i sam
i to odavno da u alkoholu i nemam baš dobrog prijatelja, nego u njoj, i da mi
je ona vrijednija od svake one boce. Prišao sam joj i podigao je u zrak, grlio
sam je, a ona se opet nasmijala, poljubila me.
