Loš početak

Sve se to dešavalo spontano, onako iznenada, nisam se ničemu nadao, a ipak na kraju krajeva nije ni trebalo ništa da se desi, ali se desilo. Bio sam s prijateljima vani, lagana večer uz tekmu u obližnjem lokalu, uz neke grickalice i sokić, standard, za stolom do nas sjedile su dvije prekrasne djevojke. Onako iz šale smo im počeli dobacivati za stol, ono tipično muški, čisto da se pokažemo da smo tu i da smo svi važni. Nisam baš bio najsigurniji, ali mislio sam da jedna od njih dvije ima zelene oči, a od toga mi nema ništa ljepše na djevojci. Onako spontano smo počeli pričati, kao neko upoznavanje, rekla je da se zove Amina i da živi tu u obližnjoj zgradi, onako činila se kao cura na svom mjestu, barem mi je moj prvi dojam tako pokazivao. Ali nisam se dao prevariti, ona glupa spika me još uvijek tresla, počeo sam se hvaliti i ubrzo sam skužio da je samo smaram, izvinuo sam se i okrenuo se ka praćenju tekme. Nisam htio da previše razmišljam o njoj, o svemu tome što se izdešavalo u tih par minuta, ali jednostavno nisam mogao, nisam prestajao da mislim o tom lijepom licu i zelenim očima. Par dana poslije raspitivao sam se za nju, barem nešto, broj mobitela, prezime, sitnice su mi bile bitne. Nedugo zatim srećem je ponovo, onako u prolazu bacim pozdrav, a ona odgovori, i ne znam kako, ali skupio sam te neke snage da joj nastavim priču, onako mahinalno sam pitao za prezime, da je mogu dodati na tom famoznom Facebooku, rekla mi je, a ja sam ushićen nastavio dalje. Osjetio sam to nešto, da bi to možda moglo biti ono pravo. Čuli smo se taj dan, pa i sljedeći, pa tako do kraja sedmice, shvatio sam da sam kod nje imao taj loš početak, htio sam to ispraviti, a na kraju se to pretvorilo u neku vrstu zaljubljenosti. Pisali smo po cijele dane, počeli i izlaziti zajedno, zaljubili se jedno u drugo, i sve je tako počelo, iz ničega smo napravili nešto.